Predstavnik firme “Eko Hemik” iz Novog Sada Vladimir Babić izjavio je danas da je zakonska regulativa u Srbiji o upravljanju opasnim otpadom pozitivna, da je jednostavna za primenu, nadzor i kontrolu, ali da primenu koči “nedostatak novca”, pošto je oblast zaštite životne sredine skupa.Babić je na sastanku sa proizvodjačima u Novom Sadu naglasio da je u Srbiji jednostavno nadzirati kretanje opasnog otpada, jer poslodavac mora da ga najavi, te da se sve radi uz pomoć aplikacije koja je dostupna na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine sepa.gov.rs.

Sva dešavanja od novembra, kada su tone opasnog otpada pronadjene na lokacijama u Srbiji, prema njegovom rečima bila su “očekivana”, i nisu posledica “istorijskog otpada od pre 20 ili 30 godina”.

“Sve je to posledica delovanja proizvodjača otpada i operatera koji se bave otpadom u poslednje dve ili tri godine, od kada važeći zakon već postoji. Sve je to uredno prijavljeno i dostupno bilo nadležnima, jer proizvodjač otpada mora da najavi kretanje opasnog otpada državi 48 sati pre planiranog kretanja, pa inspekcijski i nadležni organi imaju uvid”, objasnio je Babić.

Prema informacijama koje ima, svaka pronadjena tona opasnog otpada u proteklim mesecima više puta je uredno najavljivana, ali je bilo evidentno da operater nije imao odgovarajuću dozvolu, a proizvodjači su napravili grešku što su njemu poverili to kretanje i dozvolu nisu proverili.

“Operater koji se poziva na odgovornost je imao dozvolu za tretman mobilnim postrojenjem, i tu nema kretanja, jer to postrojenje radi na lokaciji. Ne može mobilno postrojenje da bude operater za kretanje, ali je ipak uredno prošlo najave, više inspekcijskih nadora i postoje zapisnici o inspekcijskim nadzorima u kojima su napisani hvalospevi, i tako odjednom imamo stotine tona otpada koji nije tretiran na adekvatan način”, rekao je Babić.

On je kazao da će Zakon o upravljanju otpadom morati uskoro da bude izmenjen i dopunjen, jer sadašnji propisuje veliku odgovornost vlasniku otpada, ali ona “nije produžena”.

“Krivi su proizvodjači otpada, jer moraju da se uvere u ispravnost dozvole koju ima operater kome se otpad predaje i mora postojati produžena odgovornost”, rekao je Babić.

Kako je ocenio, u Srbiji ima dovoljno postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, ali je novac veliki problem.

“Ako nemate novca nećete rešiti problem opasnog otpada, jer zaštita životne sredine košta. Proizvodjači moraju da se interesuju, edukuju i da bolje finansijski planiraju te procese”, rekao je on.

Dodao je da zbog loše finansijske situacije i sami operateri opasnog otpada moraju “da se dovijaju na razne načine da urade sve kako treba”, a da to bude u skladu sa niskom i nedovoljnom platežnom moći tržišta u Srbiji.

“Neće biti da je u pomenutim slučajevima kriv operater, a da nije kriva država i inspekcijski nadzor. Krivi smo i zato što ne razumemo, ne znamo problematiku, a udar na budžete je doprineo da nas baš nešto i ne interesuje”, dodao je Babić.

Skup “Upravljanje opasnim otpadom – stanje, mogućnosti, izazovi” u Novom Sadu organizovala je Unija poslodavaca Vojvodine.

Organizatori sastanka su kazali da su pozvali i predstavnike nadležnih institucija, inspekcija i pokrajinskih organa, ali da se niko od njih nije odazvao pozivu.